дечанска непреља

деча̑нска непре̏ља, деча̑нске непре̏ље, 3 п. ј. као 2, ж. [женско] врло лењо и нерадно чељаде: Тај мрзљави̏ца, тај деча̑нска непре̏ља, Стефанови̏ца алка Ванки̏на. [Та лењивица Стефанова жена, та дечанска непреља, тетка Ванкина.] – Оне̑јзи деча̑нске непре̏ље му̏ка гу је и да се поме̏ри от ме̏сто. [Оној дечанској непрељи мука јој је и да се помери с места.] – В. и последњи пример код дембеља̑јка. – У В., R.J.A. и Ел. нема.

Овај израз је постао по једној од фигура којима је оивичена – украшена спољна страна главног олтарског прозора цркве у манастиру Дечанима. Та фигура је женска и као да пре[д]ставља жену нерадницу (у Призрену непре̏ља) која седи на земљи савијених колена, на која је наслонила лактове, док је песницама поднимила своју главу.