ем–ем

е̏м – е̏м свеза и – и, буд – туд: Оздо̏л иде мла̑д на ко̏ња | Е̏м мла̑д – е̏м ли̏чан [Одоздо иде млад на коњу, ем млад ем стасит.] (н. п.); – Оздо̏л иде ста̏р на ко̏ња | Е̏м ста̏р – ем грбав [Одоздо иде иде стар на коњу, ем стар ем грбав.] (н. п.)

Овакву конструкцију имају и Турци у Призрену у познатој изреци: Ем фукара̏ – ем сићи̏ бӥјӥк (Буд је сиромах – туд је и са великим penis-ом)

Ет. Ел. Реч. I, 174.

е̏м: Е̏м те би̏је, е̏м не̏ ти да̑ва да пла̏чеш (н. посл.). Па за не, плака̏ти и те и ти.