кава

ка̑ва, е, acc. sing. ка̑у f. – 1) кафа: Ка̑ва је исти̏на црна ама је бе̏ја образ (н. посл.) т.ј. човек се не постиди пред гостом ако може да га послужи кафом и тако остане бела образа; – Прођи да попијемо јену кау; – 2) Радња у којој се кува и продаје кафа како у њој самој тако и разношењем скуване кафе по дућанима у чаршији. Сем кафе у тим радњама се кува и продаје још и шербет и чај, а продаје се и ратлук. Алкохолна пића и јела не служе се. У њима се скупљао свет, највећим делом Турци, да се карта и игра таблу, коју види. Овакве радње су држали искључиво Турци. Етим. Ел. Реч. I, 268