каљаја

каља̏ја, е f. тврдиња, тврђава, град: Рисјани̏ма (читај Србима) је јасак да улегнеф у каљају; – Ста̑ра каља̏ја – рушевине негдашње тврђаве на Вишеграду, изнад ман. Св. Архангела код Призрена, задужбине Цара Душана: Ајде да прески̏тамо до Ста̑ре каља̏је. Етим. в. у Гл. Ел. Реч. I, 275 код каља̏ја

Цитат

Димитрије Чемерикић, “каљаја,” препис.орг, приступљено 25.11.2024., http://www.prepis.org/items/show/15006.

Транскрибуј овај запис

  1. DC.ZRP.Kk10276.jpg
  2. DC.ZRP.Kk10277.jpg

Подели преко друштвених мрежа

Метаподаци

Наслов: каљаја
Аутор: Чемерикић, Димитрије (1882—1960)
Извор: Збирка речи из Призрена
Опис: Листић је део рукописне збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића, коју је аутор између 1950. и 1960. године предао Институту за српскохрватски језик САНУ као грађу за Речник српскохрватског књижевног и народног језика.
Датум: Прва половина 20. века
Издавач: Центар за дигиталне хуманистичке науке
Институт за српски језик САНУ
Носилац ауторских права: Српска академија наука и уметности
Лиценца: Creative Commons Ауторство - Некомерцијално 3.0 Србија
Медиј: image/jpeg
Опсег: 1801 x 797 px
Предметна одредница: српски језик
лексика
призренско-тимочки дијалекат
Језик: sr
Идентификатор извора: DC.ZRP.Kk10276