Карафера

Карафе̏ра (Ист.[орију] породице дати код Черга, а овај над.[имак] рећи како је постао) Породица досељена из с.[ела] Мушутишта у призр. подгору, с конца XVIII в. или поч. XIX века. Родоначелник Жифо Черга. Имао јединца сина Тому по занимању касапина. Тома био црне масти и има[о] пса званог „Феро“ који га је свуда пратио, те је добио надимак Карафе̏ра, који се пренео и на његове потомке. Тома имао сина Младена и кћери Кату и Мару. Младен је имао синове Јована и Предрага и кћери Десанку, Милеву и Добрилу. Јован се са породицом преселио у Неготин (Крајина) где се настанио. Има синове: Десимира, студента у Б.[еограду] и Велимира, учит.[еља] у Д.[оњем] Милановцу, као и кћер Мару. Предраг има сина Ђеку (Анђелко) и кћери Браниславу и Веселинку. О Томи се прича: То̏ма Карафе̏ра седе̏ја със ку̏ћу у Поткаља̑ју. Јенпу̏т на Велигдъ̏н до̏ша му јен ту̏р. за̏бит пи̏јан. Мислеу̏ћи ћи му до̏ша на визи̏ту, То̏ма га по̏кани с раки̏ју и мезе. Тъд у̏леже у со̏бу њего̏ва ћерка Ка̑та да у̏зне финџа̑не за ка̑у и за̏бит гу по̏милува по о̏браз. То̏ма ти тъд ри̏пи, до̏фати заби̏та за ђу̏кс, и̏звуче га от со̏бе и у дво̑р га за̏кла съз јен са̏тър. Заби̏ти и ашће̏ри видо̏ше тој от каља̑јски бе̑дем, па със касату̏ре потрча̏ше по То̏му да га уфа̏тиф, а̏ма о̑н побеже и съ̏кри се у ру̏ску концу̏ларију. И о̏ни оћа̑у да уле̏гнеф по њега, къд и̏скочи на врата га̏ваз Лука Чемерика па ги ви̏кна: Са̏кън, уну̏тра не̏ ве пу̏шћам“ и затвори ги врата.