крв

кр̏в и (ређе) кр̏ф, кр̏ва, pl. крво̏ви m. 1) крв: Тече му крв на нос; –Лубени̏ца и̏скочи ка̑ кр̏ф црве̏на; – 2) у разним случајевима крвне освете: а) са глаголом пасти значи убити или ранити некога (само мушке): Јо̏ван Фа̑нда паја на кр̏в; – б) са глаголима извадити или узети значи извршити крвну освету: Ђурђе Ѕи̏вгар и̏звади (у̏зе) кр̏в; – в) „цеја [цела] кр̏в“ је убиство крвника или кога из његове породице, а „полови̏н кр̏в“ је само рањавање; – г) „два крва“ су: убиство и узимање оружја убијеног, последње је теже од убиства јер је убијени обешчашћен као мртав; д) мирити крвове значи мирити породице у међусобној крв. освети, што су повремено чиниле комисије: „Тако за целу крв одређивало се по 50-60 турских лира, а за ране према њиховој величини, наплаћивано је по 3 тур. лире за такво измирење“, Ц. Ж. 55.