мартифал

мартифал m. indecl. врачање у очи прав.[ославног] празника Ђурђевдана да се види шта је коме судбина одредила; врачаре обично мухамеданке, а нађе се и по која Српкиња. Поступак: ж. чељад (девојке и млађе жене), а често и по који мушкарац даје по који белег од себе (конац, ободац, прстен, што од ж. накита и т.п.). Врачара те белеге ставља у земљани ћуп с водом који покрије огледалом па га с вечери ставља под ружу (ако је има) или под било какво дрво. Сутрадан рано ујутру она отвара ћуп и почне вадити белег по белег говорећи: Мартипал, мартипал, ћиме дӥштӥ бу игбал (тур. мартипал, мартипал, чија је ово срећа) и о сваком белегу каже шта је његову сопственику намењено судбом.