налча

на̑лча, е f. 1) потковица за стоку: У пу̏т ко̏њ ми и̏згуби је̏ну на̑лчу; - Метна̏ја на̑лче fig. значи угинути, крепати за стоку, а умрети за људе, поглавито мухамеданце. - Исп. метна̏ти, ме̏тнем. 2) потковица на ципелама, чизмама: Но̏си конду̏ре у Ри̏сте Кикми̏ра да ту̏ри нове на̑лче. Ет. Ел. Реч. I, 440. У Арб. potkua = поткова, потковица.

Цитат

Димитрије Чемерикић, “налча,” препис.орг, приступљено 23.11.2024., http://www.prepis.org/items/show/20304.

Транскрибуј овај запис

  1. DC.ZRP.Nn10289.jpg
  2. DC.ZRP.Nn10290.jpg

Подели преко друштвених мрежа

Метаподаци

Наслов: налча
Аутор: Чемерикић, Димитрије (1882—1960)
Извор: Збирка речи из Призрена
Опис: Листић је део рукописне збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића, коју је аутор између 1950. и 1960. године предао Институту за српскохрватски језик САНУ као грађу за Речник српскохрватског књижевног и народног језика.
Датум: Прва половина 20. века
Издавач: Центар за дигиталне хуманистичке науке
Институт за српски језик САНУ
Носилац ауторских права: Српска академија наука и уметности
Лиценца: Creative Commons Ауторство - Некомерцијално 3.0 Србија
Медиј: image/jpeg
Опсег: 1819 x 793 px
Предметна одредница: српски језик
лексика
призренско-тимочки дијалекат
Језик: sr
Идентификатор извора: DC.ZRP.Nn10289