налча
на̑лча, е f. 1) потковица за стоку: У пу̏т ко̏њ ми и̏згуби је̏ну на̑лчу; - Метна̏ја на̑лче fig. значи угинути, крепати за стоку, а умрети за људе, поглавито мухамеданце. - Исп. метна̏ти, ме̏тнем. 2) потковица на ципелама, чизмама: Но̏си конду̏ре у Ри̏сте Кикми̏ра да ту̏ри нове на̑лче. Ет. Ел. Реч. I, 440. У Арб. potkua = поткова, потковица.
Цитат
Димитрије Чемерикић, “налча,” препис.орг, приступљено 23.11.2024., http://www.prepis.org/items/show/20304.
Транскрибуј овај запис
Подели преко друштвених мрежа
Метаподаци
Наслов: | налча |
---|---|
Аутор: | Чемерикић, Димитрије (1882—1960) |
Извор: | Збирка речи из Призрена |
Опис: | Листић је део рукописне збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића, коју је аутор између 1950. и 1960. године предао Институту за српскохрватски језик САНУ као грађу за Речник српскохрватског књижевног и народног језика. |
Датум: | Прва половина 20. века |
Издавач: | Центар за дигиталне хуманистичке науке Институт за српски језик САНУ |
Носилац ауторских права: | Српска академија наука и уметности |
Лиценца: | Creative Commons Ауторство - Некомерцијално 3.0 Србија |
Медиј: | image/jpeg |
Опсег: | 1819 x 793 px |
Предметна одредница: | српски језик лексика призренско-тимочки дијалекат |
Језик: | sr |
Идентификатор извора: | DC.ZRP.Nn10289 |