плоча

пло̏ча, е, 3 п. јд. као, 2, ж. 1. већа или мања а дебља или тања камена табла: Туј голе̏му пло̏чу да туримо пред врата ку̏тња. - У Подри̏му све със плоче што покри̏фаф ку̏ће. - До̏дај ми пло̏чу да прити̏снем ку̏пус. - Још пло̏ча да се наме̏сти озго̏р па је бати̏на гробни̏ца гото̏ва. 2. гвоздена направа за поткивање стоке: 4. Патрног. тефт., 1882, 17: 30 теста плоче големе (по) 56 (гроша) 1680 6 теста плоче мале ... (за гроша) 252. 3. у мн. плоче, а уз глаг. метна̏ти fig. угинути (за стоку) и умрети (за човека иноверца, у првом реду Турчина): Јованче̏ту сремџи̏је му метна̑ја пло̏че тај коњ де̏снак. - А. Што вика̏ше те̏љал на Папа Чарши̏ју? - Б. Јен мрсън метна̑ја пло̏че. - Каткад се им. плоче замењује са ги - 4 п. мн. зам. о̏н, о̏на, о̏но: И дънъ̏с ги метна̑ја јен мрсън.