зуљуфа

Зуљу̏фа – код Срба у Призрену зулуве носе само жене. Ни невеста их нема све до после прве брачне ноћи – до понедеоника. Невестина је коса, на име, још у очи венчања (у суботу по подне) оплетена у ељпезен (што види), врсту фризуре нар. обичајем предвиђене само за удаваче, и са том фризуром она је у суботу вече, са њом је на дан венчања, своди у брачну ложницу па са њом остаје и наредни дан – понедељак. Овога дана ујутру, а пошто је невеста, по обичају, полила свој кућној чељади да се умије и од ње примила дар у новцу, приступа се и сечењу њених зулува. То је дужност ручна девера, који, пошто је расплео и рашчешљао невестине витице што падају низ њене образе, маказама отсеца тако расплетену косу у висини доње ивице ушију и зулуви су готови. Тиме се даје и спољни знак да је невеста већ – жена.