доклати

1. докла̏ти, доко̏љем, сврш., сасвим, потпуно заклати: По̏чо да ко̏љем јену коко̏шку, ама не мога̏ да гу доко̏љем што ми се и̏стрже из руке, но, на̏ Бога, до̏трча Ца̑на, у̏фати гу и до̏кла гу. [Почео сам да кољем једну кокошку, али нисам могао да је докољем јер ми се истрже из руке, но срећом, дотрча Цана, ухвати је и докла је.] – Што не̏ беше зар докла̑но, тој ја̏гње теке по̏че да ри̏па. [Зато што није било сасвим доклано, то јагње поче да скаче.] – Са се: И мајсторија и сна̑га ваља̏ше да се доко̏ље тај грдоси̏ја биволи̏ца. [Потребна је била и вештина и снага да се докоље та грдосија биволица.] У Ел. нема. – У В. дòклати, коље̑м, сврш. – У R.J.A.