Дуња
2. Ду̏ња, е, ж. жен. име које сам чуо у овој анегдот[и]: у родитеља расла девојчица Дуња која била врло мила те су је сви волели, па чак и један Турчин њихов сусед. Девојчица се разболи и умре. На дан њене сахране Турчин, посматрајући њен спровод а потресен том смрћу узвикнуо је: дуња̏, мо̏ри дуња̏, де̏вър дуња̏! [свете, море, свете, нестални свете], што в. даље. Девојчина мати чувши то закука: Ду̏њо, мо̏ри Ду̏њо, е̏те и Ту̏рци те жа̏лиф. [Дуњо, море Дуњо, ето и Турци те жале.] У В. Ду̏ња, ж., знач. под 2). – У R.J.A. 3. Dȕńa, ж. – У Ел. Дуња, е, жен. име.
Цитат
Димитрије Чемерикић, “Дуња,” препис.орг, приступљено 01.10.2024., http://www.prepis.org/items/show/8773.
Транскрибуј овај запис
Подели преко друштвених мрежа
Метаподаци
| Наслов: | Дуња |
|---|---|
| Аутор: | Чемерикић, Димитрије (1882—1960) |
| Извор: | Збирка речи из Призрена |
| Опис: | Листић је део рукописне збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића, коју је аутор између 1950. и 1960. године предао Институту за српскохрватски језик САНУ као грађу за Речник српскохрватског књижевног и народног језика. |
| Датум: | Прва половина 20. века |
| Издавач: | Центар за дигиталне хуманистичке науке Институт за српски језик САНУ |
| Носилац ауторских права: | Српска академија наука и уметности |
| Лиценца: | Creative Commons Ауторство - Некомерцијално 3.0 Србија |
| Медиј: | image/jpeg |
| Опсег: | 1923 x 1409 px |
| Предметна одредница: | српски језик лексика призренско-тимочки дијалекат |
| Језик: | |
| Идентификатор извора: | DC.ZRP.Dd11207 |