дервиш

1. де̏рвиш, дерви̏ша, 5 п.ј. дерви̏шу, м. члан, припадник кога од муслиман. верских редова, секта. Тих редова има око 15, од којих у Призрену и околини: Бекташије, Кадирије, Ноктаџије, Руфаије, Саадије, Синаније и Хаљветије; сваки ред има св[о]га старешину – шеха. Молитве су им заједничке, али разнолике код појединих редова: неки се моле стојећи на једноме месту, држећи се у кругу за руке и нагињући се напред и назад; неки се хватају у коло и тако се окрећу унаоколо док не падну у екстазу; неки се пак боду иглама и ножевима. Док се за друге редове зна много штошта, Бекташије су обавијене тајном; у њихове се тајне не може ући пре но што се постане припадник тога реда; за ноктаџије се вели да су ред отпре 100 година: И Муса је де̏рвиш. – А̏јде да искочимо до Кури-че̏шме да гледамо дерви̏ше како се бо̏деф. [Хајде да изађемо до Кури-чесме да гледамо дервише како се боду.] – У Ел. дерви̑ш, а, м. 1- – У В. дèрви̑ш, дерви́ша (де̏рви̑шу, м) – У R.J.A.